Први ангажман на телевизији имала је 1993. године, у ТВ драми редитеља Петра Зеца Рај. Улога Цеце, у ТВ комедији Свадбени марш, била је прва главна улога Вере Дедовић на телевизији. Уследиле су ТВ серије: Срећни људи и Горе доле. Током живота Вера је највише радила на телевизији и у позоришту. Била је студент генерације Универзитета у Новом Саду 1994. Снимила је ТВ драме: Љубав, женидба и удадба, Жеља звана трамвај и Стари врускавац. Прву улогу на филму, остварила је 1996. године, када јој је филмски редитељ Срђан Драгојевић, поверио једну од главних женских улога у филму Лепа села лепо горе. За улогу учитељице у овом филму Дедовићева је добила позитивне филмске критике. Филм Сенке успомена, је био последњи филмски наступ Вере Дедовић. Талентована, црвенокоса глумица, оболела је од рака и преминула 19. децембра 2000. године, у 31. години живота. „...Пленила је модерношћу глуме. Ретки су млади способни да утру пут модерној глуми, користе нове приступе и нова средства, а Вера је имала нешто иноваторско у свом раду. Остаће тајна колико је у томе било рационалног... Она је не теоретисањем већ праксом показивала став према модерном позоришту... ликовима је давала просто безобразну дозу питкости...Део тајне у својим остварењима је несумњиво што је истински волела ликове које је играла и публику пред собом”. Б. Драшковић је изрекао мисао да му је „жао свих улога које није одиграла, а највеће благо које је Вера оставила за собом је њена и Борисова ћерка Маша.” Номинована за Награду Пере Добриновића (Нови Сад) за Чекајући Годоа и за филм Лепа села лепо горе на Филмским сусретима у Нишу.